Bez obzira na vreme kada su izdate ili kada su putovale, najveći broj razglednica poslatih iz Aranđelovca na prednjoj strani nosi motiv parka Bukovičke banje. Mada su najbrojnije one sa motivima banjskih objekata, sačuvane su i razglednice na kojima su snimci šetnih staza i cvetnih aleja.
Na prednjoj strani ove razglednice, koja je putovala 1958. godine, nalazi se centralni deo parka, deo koji je u neposrednoj blizini današnje fontane. U prvom planu je lepo aranžirana cvetna žardinjera na postamentu (na mestu gde se danas nalazi skulptura čiji je autor italijanski vajar Đo Pomodoro), dok su oko nje cvetne aleje i figure od zimzelenog nižeg i srednjeg rastinja. Takođe, zapažaju se i mladi ukrasni dudovi koji i danas krase park Bukovičke banje.
Tokom Drugog svetskog rata najveću štetu u gradu pretrpeo je park Bukovičke banje. Okupatorske vojske koje su bile smeštene u banjskim objektima, ne samo da nisu održavale pešačke staze i cvetne aleje, već su parkovsko drveće koristile za ogrev, ne vodeći pri tom računa o izgledu parka.
Sam park bio je bodljikavom žicom podeljen na dva dela: okupacioni i deo u kom je bio, meštanima jedino dostupan, izvor Đulara. Po završetku rata, trebalo je uložiti mnogo sredstava, a još više truda da bi se povratio njegov nekadašnji izgled. Veliku pomoć Banjskoj upravi pružili su meštani, dobrovoljno radeći na uređenju parka.
Autor teksta: Zorica Stopić Petrović, viši kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu
