Press "Enter" to skip to content
Fotografija razglednice sa motivom Muzičkog paviljona, iz privatne kolekcije Vladimira Jovanovića iz Venčana

Sa razglednice starog Aranđelovca: Muzički paviljon u Parku

80-ih godina XIX veka nedaleko od izvora mineralne vode Knjaz Miloš postojalo igralište za kroket, otvorena je kuglana, u centralnom delu parka je izgrađeno veštačko jezero za vožnju čamcima. Društvo za uređenje i unapređenje banje postaralo se da banjski park okićen cvetnim alejama, drvoredima i ribnjacima, svojim izgledom ne zaostaje za poznatim evropskim parkovima.

Krajem prve decenije XX veka više ni jedna banja u Srbiji nije mogla da se poredi sa aranđelovačkom Kiselom vodom.

Još krajem XIX veka ovde je podignut Kur-salon, šetalište za kišno vreme, koji se pružao duž glavnog šetališta, strelište na kom se pucalo iz pušaka gluvara u jugozapadnom delu parka, dečje igralište, a planirano je da se podigne i muzički paviljon. Muzika je zabavljala banjske goste još u vreme kada je ovde boravila kraljica Natalija, 1887. godine, a početkom XX veka ona je svirala i pre i posle podne na jednoj zaravni u pročelju Glavnog šetališta.

I to nije sve: krajem XIX veka Kraljevsko srpsko pozorište svakodnevno je u parku davalo predstave koje su bile izuzetno posećene, a kada je 1894. godine gimnastičko društvo „Dušan Silni’’ pravilo izlet na Bukulju, u zaravni pored izvora mineralne vode „Knjaz Miloš”, održalo je i javni čas gimnastike.

Zadnja strana razglednice koja je putovala oko 1938. godine

Tako su banjski gosti provodili dane u Bukovičkoj banji. A uveče, kada sunce zađe, kada se večernjim šetnim vozom svi „pasanti’’ vrate svojim domovima, dolazio je red na omladinu: ispred Starog zdanja igralo se kolo i zabavljalo se uz šarene lampione i cigansku muziku do duboko u noć.

Balovi održavani u Sali kneževa u Starom zdanju bili su ne manje čuveni nego oni koji su održavani na dvoru u Beogradu. Uz zvuke muzike, koji su dolazili sa galerijskog prostora u Sali kneževa, dame i gospoda plesali su najmodernije evropske igre. Na jednom takvom balu i Lujza Krikner, ćerka preduzetnika koji je gradio Parno kupatilo i unuka Gotfrida Šulca izvođača radova na hotelu Staro zdanje, upoznala je svoga budućeg supruga, vojvodu Živojina Mišića.

Ništa manje romantična nije bila vožnja čamcima po malom jezeru u parku. Sa prvim sumrakom, kada su se porodični ljudi povlačili u svoje hotelske sobe, jezero je privlačilo mlade i, zaljubljene.

Autor teksta: Zorica Petrović Stopić


Tekst preuzet iz Monografije – Dva veka Bukovičke banje.

Imate komentar?

    Ostavite odgovor