Sa razglednice starog Aranđelovca: Jezero u Parku Kisele Vode

U Bukovičkoj banji je postojao jedan red koji pravila banje nisu propisala: znalo se kad se ustaje, kada se ide na kupanje, pije voda, doručkuje i šeta. Slobodno vreme posetioci su provodili u šetnji, odmarajući se ili igrajući karte. Ali, to nije bilo dovoljno da bi se ispunilo sve slobodno vreme koje je posetiocima bilo na raspolaganju.

Uviđajući to, nadležna ministarstva i banjski personal nastojali su da dan posetiocima ispune na razne načine, kako bi boravak u banji na njih ostavio što bolji utisak.

Tako je već krajem 80-ih godina XIX veka nedaleko od izvora mineralne vode Knjaz Miloš postojalo igralište za kroket, otvorena je kuglana, u centralnom delu parka je izgrađeno veštačko jezero za vožnju čamcima, a Društvo za uređenje i unapređenje banje postaralo se da banjski park okićen cvetnim alejama, drvoredima i ribnjacima, svojim izgledom ne zaostaje za poznatim evropskim parkovima.

Krajem prve decenije XX veka više ni jedna banja u Srbiji nije mogla da se poredi sa aranđelovačkom Kiselom vodom. Još krajem XIX veka ovde je podignut Kur-salon, šetalište za kišno vreme, koji se pružao duž glavnog šetališta, strelište na kom se pucalo iz pušaka gluvara u jugozapadnom delu parka, dečje igralište, a planirano je da se podigne i muzički paviljon. Muzika je zabavljala banjske goste još u vreme kada je ovde boravila kraljica Natalija, 1887. godine, a početkom XX veka ona je svirala i pre i posle podne na jednoj zaravni u pročelju Glavnog šetališta.

I to nije sve: krajem XIX veka Kraljevsko srpsko pozorište svakodnevno je u parku davalo predstave koje su bile izuzetno posećene, a kada je 1894. godine gimnastičko društvo „Dušan Silni’’ pravilo izlet na Bukulju, u zaravni pored izvora mineralne vode „Knjaz Miloš”, održalo je i javni čas gimnastike.

Ništa manje romantična nije bila vožnja čamcima po malom jezeru u parku. Sa prvim sumrakom, kada su se porodični ljudi povlačili u svoje hotelske sobe, jezero je privlačilo mlade i, zaljubljene.