Press "Enter" to skip to content
Osoblje železničke stanice u Aranđelovcu, 1908. godina. Foto: Narodni muzej Aranđelovac

Kada je “Ćira” stigao u Aranđelovac

Krajem XIX i početkom XX veka Aranđelovac je bio privredni centar ovog dela Šumadije. Od posebnog značaja za varošicu bila je izgradnja pruge uskog koloseka Mladenovac – Aranđelovac, 1904. godine. Razvoj industrije i rudarstva, ali još više banje Kisele vode podstakao je državu da Aranđelovac poveže železnicom sa drugim gradovima, a najpre sa Beogradom.

Posetioci su do Aranđelovca vozom mogli da dođu samo do Međulužja, koje se nalazilo negde na pola puta Beograd – Aranđelovac, dok su za potrebe daljeg putovanja koristili zapregu ili poštanska kola. Izgradnjom železnice bila bi prevaziđena ova poteškoća pa se, s pravom, očekivalo da će time biti znatno uvećan broj posetilaca, što je značilo i povećanje prihoda koje bi država mogla imati od Bukovičke banje. Radovi na trasiranju i obeležavanju pruge započeli su 1900. godine.

Železničari s porodicama, početak XX veka, foto: Narodni muzej Aranđelovac

Prugu je trebalo svečano pustiti u saobraćaj u maju 1904. godine, ali je to odloženo do jeseni, kada je ona počela sa radom samo za teretni saobraćaj. Pred početak banjske sezone 1905. godine, česta tema novinskih članaka bilo je i pitanje otvaranja ove železnice za putnički saobraćaj. Najčešće su pitali „zašto je železnica nesigurna”, zašto smo „mi kod železnice prinuđeni da idemo kolima”, zašto „kod železnice putnici i dalje idu po blatu”.

Kao odgovor na objavljivanje ovakvih „depeša” iz Aranđelovca, usledilo je i jedno pismo o dolasku ministra građevina sa „elitom železničke direkcije” u Aranđelovac, i to – vozom! Kasno obavešteni o ovoj poseti Aranđelovčani su za sat vremena uredili grad i spremili dve prangije, „večite trabante našeg narodnog veselja”, kako bi svečano dočekali ovu delegaciju.

Železnička stanica 1904. godine, foto: Narodni muzej Aranđelovac

Umesto u 10, tačno u 13 časova „ide tramvaj al` ne kao hala. Svi šefovi sa starim momkom, zapeli iz petnih žila pa guraju li, guraju železnički tramvaj”. Tako je ovo ministarsko putovanje umesto dva, trajalo 5 sati – „malo sporije nego peške”. Tri dana kasnije, Aranđelovčani su pravili izlet do Mladenovca, ponovo vozom, ali je železnica u putničkom saobraćaju zvanično počela da se koristi 6. juna 1905. godine. Predviđeno je da prvi putnici na ovoj pruzi budu železničari koji će u banju putovati na izlet.

Još u proleće 1904. godine započelo je trasiranje, a krajem 1908. godine i izgradnja druge pruge, na relaciji Aranđelovac – Lajkovac, čime bi Aranđelovac bio povezan sa prugom Beograd – Niš. Ova pruga je puštena u saobraćaj 3. jula 1910. godine.

Autor teksta: Zorica Petrović Stopić


Tekst preuzet iz Monografije – Dva veka Bukovičke banje.

Imate komentar?

    Ostavite odgovor