Fontana u Parku, detalj koji je Aranđelovac približavao izgledu evropskih gradova

Park Bukovičke banje uređen je po projektu ing. Aleksandra Kostića, tridesetih godina XX veka. Po njegovoj zamisli, na platou ispred velikih stepenica kod hotela Staro zdanje podignut je i vodoskok, koji je tridesetak godina kasnije preuređen u fontanu.

Polovinom šezdesetih godina XX veka naš akademski slikar Aleksandar Đonović osmislio je kulturno-umetničku manifestaciju – Smotru [jugoslovenske] umetnosti „Mermer i zvuci“. Zahvaljujući ovoj manifestaciji, koja se od tada redovno održava, naš park je danas obogaćen mermernim skulpturama i predstavlja jedan od najlepših parkovskih prostora u zemlji.

Međutim, opštinske vlasti su, u isto vreme kada je zaživela manifestacija, došle na ideju da osavremene izgled parka zamenom vodoskoka umetničkom fontanom. Projekat fontane uradio je naš poznati umetnik Miodrag Gojković, 1965. godine.

Fontana je urađena u obliku stilizovane barske flore, u kovanom bakru, sa kupolom u formi odsečka lopte izatkane od staklenih prizmi. Na obodu kupole, između staklenih prizmi, nalaze se mlaznice koje, pod pritiskom vode, kružno pokreću celu formu. U centralnom delu kupole nalaze se vertikalne mlaznice u obliku prstena koje obrazuju centralni buket vode. Mlaznice su se nalazile i na periferiji bazena, uokvirujući ovaj vodeni spektakl.

Fontana je odmah bila i osvetljena raznobojnim reflektorima koji su smešteni ispod same fontane. Reflektori sa žutom i tirkiz zelenom svetlošću, raspoređeni po rubu bazena, naizmenično se pale i gase u smeru kazaljke na satu (suprotno radu fontane), dok se svetla rubin crvene i žute boje smenjuju u njenom centralnom delu. Ovako uređena fontana u parku Bukovičke banje podsećala je na čuvenu „Magičnu fontanu“ u Barseloni, izrađenu 1929. godine. Bio je to još jedan detalj koji nas je približio izgledu evropskih gradova.

Banjska uprava je posebnu pažnju oduvek posvećivala uređenju cvetne rundele koja okružuje bazen fontane. Geometrijske šare formirane od raznobojnog ali uvek skladno odabranog cveća, zajedno sa fontanom davale su elegantan izgled ovom, centralnom delu parka Bukovičke banje. Gojkovićeva fontana, ne samo da krasi park, već više od pola veka banjskim posetiocima pruža i dašak svežine u vrelim letnjim danima.

Mada je umetnik Miodrag Gojković sumnjao u trajnost fontane, jer projekat tehnički nije ispoštovan u potpunosti, njegova fontana i danas predstavlja ukras parka Bukovičke banje. Za to možemo da zahvalimo i čuvarskoj službi koja je, krajem prve decenije XXI veka, sprečila krađu bakarnog cveta, centralog dela fontane. Tom prilikom fontana je oštećena, brojne staklene prizme razbijene ali je ovo umetnčko delo Miodraga Gojkovića, zahvaljujući angažovanju nadležnih, obnovljeno i vraćeno u funkciju.

I danas Aranđelovčani mogu biti ponosni na fontanu, rad našeg poznatog i priznatog umetnika Miodraga Gojkovića čije su fontane krasile i druge gradove Srbije.