Bukovička Banja je napredovala zahvaljujući čestim posetama vladarske dinastije. Knez Mihailo je rado i često boravio u Bukovičkoj banji, a u vreme razlaza sa kneginjom Julijom nosio se mišlju i da se ovde preseli. A kraljica Natalija Obrenović je 1887. godine, pre nego što je napustila zemlju, dane provodila u Bukoviku. Aranđelovačka deca su po ceo dan trčala po parku posmatrajući kraljicu dok igra kroket (igra koju su u Srbiji često pogrešno nazivali kriket) i divila se njenoj lepoti.
Zanimljivo je da su se u to vreme počele graditi prve privatne vile koje su služile kako za boravak njihovih vlasnika u banji, tako i za izdavanje soba drugim banjskim posetiocima. Najveći broj vlasnika tih vila živeo je u Beogradu.
Mnogim posetiocima banje krajem XIX i početkom XX veka Aranđelovac je postao mesto boravka. Tako su se, gotovo u isto vreme, ovde doselili Đorđe i Nikola Krahtis, trgovci iz Beograda, veliki aranđelovački dobrotvor Blagoje Jovanović sa svojom porodicom, kao i dr Radojković koji se doselio iz Sokobanje, a ovde je posedovao dve kuće u blizini sreske kancelarije.
„Dolazak lepe kraljice u naše mesto bio je i sam po sebi veliki za sve, pa i za nas decu… Ostajali smo po ceo dan i bez jela i bez odmora jureći po parku da je vidimo i da joj se divimo… U udaljenom delu parka je bilo igralište za kriket gde je ona po nekoliko sati dnevno igrala udarajući kugle da prođu kroz male, od gvozdene šipke napravljene kapije’’
Natalija Matić Zrnić,
Natalija, dnevnički zapisi
Natalije Matić Zrnić 1880-1956
U Banji su rado gostovala i razna društva, sportska, pevačka, pozorišna. Tako je i gimnastičko društvo „Dušan Silni”, 1894. godine, pravilo izlet na Bukulju, pa je iskoristilo priliku i da održi javni čas gimnastike. Desetak godina kasnije, za Aranđelovčane i banjske goste, priređen je muzički koncert kraljeve garde pod upravom kapelnika g. Stanislava Biničkog. Bilo je to vreme, kako je to primetio i dr Vladan Đorđević, načelnik Sanitetskog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih dela, kada je Kisela voda kod Aranđelovca bila najposećenija banja u Srbiji.
Autor teksta: Zorica Petrović Stopić
Tekst preuzet iz Monografije – Dva veka Bukovičke banje.
