U vreme dok su trajali radovi na izgradnji Starog zdanja, počeli su radovi na podizanju prvog parnog kupatila u Bukovičkoj banji. Kupatilo je građeno u istočnom delu parka, nedaleko od izvora Knjaz Miloš.
Posetioci su mogli da ga koriste od 1. jula 1875, kada je završena i montaža „mašinerije” za zagrevanje mineralne vode kupljena u Beču prethodne godine. Kupatilo se snabdevalo mineralnom vodom sa izvora Knjaz Miloš. Zgrada Parnog kupatila je bila četvrtastog oblika, a otvoreni, kvadratni bazen sa hladnom vodom dužine 7,5 m i dubine 1,5 m nalazio se u središnjem delu objekta.
Oko ovog bazena nalazile su se: prostorija sa hladnim tuševima, odeljenje za paru i masažu, hodnici, čekaonice, kabine za presvlačenje, prostorije sa kadama, ali je bilo i praznih soba u koje je tek trebalo smestiti kade za toplu vodu.
Pored kada, inventar kupatila činili su veliki i mali stolovi, stolice, čiviluci, ogledala… Od samog početka rada, ovo „Novo”, „Donje”, „Parno” kupatilo ili „Ilidža”, kako su ga sve nazivali posetioci, pratili su problemi i nezgode.
„Mašinerija” instalirana na Parnom kupatilu se često kvarila, a voda, koje svakako nije bilo dovoljno, sama je oticala iz bazena. Nedostatak mineralne namirivao se dodavanjem obične vode, što je bio jedan od razloga da posetioci više cene kupatilo Đulara, u kojem je bila čisto mineralna voda.
Sa izgradnjom Starog zdanja i Parnog kupatila, polovinom 70-ih godina XIX veka, Bukovička banja je bila u rangu vodećih evropskih banja. Pored ovog moderno uređenog kupatila i još modernije opremljenog hotela, banja je imala i jedno toplo i jedno hladno kupatilo, dva mineralna izvora sa kojih se voda koristila za piće, Stari konak za smeštaj „običnog” sveta, uređen park sa stazama i alejama drveća, sa cvetnim rundelama…
Autor teksta: Zorica Petrović Stopić
Tekst preuzet iz Monografije – Dva veka Bukovičke banje.
